Што је било – било је. Друго (шок) полугодиште, школске 2019/20. године, уз помоћ наставе на даљину привели смо крају. Наставу на даљину започели смо у атмосфери друштвеног страха и неизвесности. Верујем да нам труд и ангажовање да наставу поставимо на потребан ниво нису недостајали. Међутим, било је много препрека. Почевши од брзине интернета и техничке неопремљености. Скидали смо апликације, гледали туторијале на телефонима и позајмљеним лаптоповима. Отварали смо или су нас додавали у безброј Вајбер група. Примали смо и слали стотине порука, а приватна електронска пошта нам се загушила мејловима без наслова и потписа. Наравно да је искуство које смо стекли немерљиво али исто тако је било немерљиво знање (и незнање) ученика у таквим околностима.
Нико не спори да је било сјајних наставника и одличних ученика, који су редовно радили, истраживали и задивили. Вероватно да нико не може оспорити да је било и свега супротног од тога. Све у свему, настава на даљину допринела је одређеној „фрустрацији“ незанемарљивог броја наставника, ученика и родитеља. Није било лако, нити је било начина да се олакша.
На крају школске године, многи од нас наставника имали су горак укус у устима и због оцењивања и због сумње да ли смо знање успели да пренесемо у целини.
Ако сада поглед окренемо са прошлости на будућност, сматрам да је најважније истаћи следеће: настава на даљину којом смо завршили школску годину и искуство које смо стекли јесу делимично значајни за будући рад али не могу бити чврста основа за онлајн наставу и учење следеће или неке од наредних школских година. За ту „чврсту основу“ потребно је да плански приступимо припремама.
Шта ће се догодити ове јесени?
Ако се школе не отворе и ако школска година започне учењем на даљину, овај - други пут, квалитативна разлика мора да буде велика у односу на оно што је протекло. Са јесени више неће бити изненађујуће и неочекивано, већ ће бити „очекивано“ учење на даљину ради превенције ширења вируса. Нема оправдања за неспремност. Ово родитељи знају и самим тим ће имати већа очекивања.
Шта треба као наставници да урадимо? Ми треба да иницирамо планирање? Да јасно ставимо до знања претпостављенима да је неопходно много више планирања и снажна подршка наставницима? Да. Што пре, то боље.
Школе морају да имају добар план и поставе добру основу. Планирање, распоред и извођење наставе на даљину мора да буде толико ефикасно да предавање и стицање знања не трпе због промене начина рада са уобичајеног на онлајн. Треба да се пронађе прави начин, а да би припрема била плодотворна она мора да почне чим је пре могуће.
Док чекамо да Министарство просвете направи неки план, зашто ми не би имали неки предлог.
Који је предлог?
1. Школе треба да оформе два тима састављена од наставника који поседују компетенције дигиталне и информатичке писмености.
2. Тим наставницима да омогуће услове за рад (лаптоп, брз интернет, евиденција радних часова који ће додатно бити плаћени) и да им повере организацију наставе на даљину.
3. Уколико је потребно, да им уплате обуке током лета.
Шта ће тимови да раде?
ПРВИ ТИМ:
· Организује, осмишљава и поставља платформу (ако није постављена) коју ће школа користити (или је већ користи).
· Прави план и одабир апликација које ће се користити као и начина додатне комуникације са ученицима (један начин комуникације, никако два или три)
· У сарадњи са стручним већима и педагошом службом школе помаже у постављању критеријума и начина оцењивања који ће важити за све предмете.
ДРУГИ ТИМ:
· Током лета скупља податке са терена. Прикупља податке од родитеља и има јасну слику о могућностима ученика школе да прате онлајн наставу. За ученике који имају мању или никакву могућност школа треба да припреми посебан план рада прилагођен могућностима.
· Током прве недеље септембра, упознаје ученике са апликацијама које ће се користити.
· Упознаје (подсећа) ученике и родитеље са правилима понашања у виртуелном окружењу.
· Води рачуна и проверава да ли се планирано спроводи.
· Евидентира и извештава о доступности наставних материјала ученицима.
· Сарађује са Министарством просвете и локалном самоуправом како би помогли породицама који немају могућности за онлајн наставу.
Након мукотрпног рада, захтевати од наставника да у време годишњих одмора праве планове и припремају се за евентуални рад на даљину? То никако.
Ако сада поглед окренемо са прошлости на будућност, сматрам да је најважније истаћи следеће: настава на даљину којом смо завршили школску годину и искуство које смо стекли јесу делимично значајни за будући рад али не могу бити чврста основа за онлајн наставу и учење следеће или неке од наредних школских година. За ту „чврсту основу“ потребно је да плански приступимо припремама.
Шта ће се догодити ове јесени?
Ако се школе не отворе и ако школска година започне учењем на даљину, овај - други пут, квалитативна разлика мора да буде велика у односу на оно што је протекло. Са јесени више неће бити изненађујуће и неочекивано, већ ће бити „очекивано“ учење на даљину ради превенције ширења вируса. Нема оправдања за неспремност. Ово родитељи знају и самим тим ће имати већа очекивања.
Шта треба као наставници да урадимо? Ми треба да иницирамо планирање? Да јасно ставимо до знања претпостављенима да је неопходно много више планирања и снажна подршка наставницима? Да. Што пре, то боље.
Школе морају да имају добар план и поставе добру основу. Планирање, распоред и извођење наставе на даљину мора да буде толико ефикасно да предавање и стицање знања не трпе због промене начина рада са уобичајеног на онлајн. Треба да се пронађе прави начин, а да би припрема била плодотворна она мора да почне чим је пре могуће.
Док чекамо да Министарство просвете направи неки план, зашто ми не би имали неки предлог.
Који је предлог?
1. Школе треба да оформе два тима састављена од наставника који поседују компетенције дигиталне и информатичке писмености.
2. Тим наставницима да омогуће услове за рад (лаптоп, брз интернет, евиденција радних часова који ће додатно бити плаћени) и да им повере организацију наставе на даљину.
3. Уколико је потребно, да им уплате обуке током лета.
Шта ће тимови да раде?
ПРВИ ТИМ:
· Организује, осмишљава и поставља платформу (ако није постављена) коју ће школа користити (или је већ користи).
· Прави план и одабир апликација које ће се користити као и начина додатне комуникације са ученицима (један начин комуникације, никако два или три)
· У сарадњи са стручним већима и педагошом службом школе помаже у постављању критеријума и начина оцењивања који ће важити за све предмете.
ДРУГИ ТИМ:
· Током лета скупља податке са терена. Прикупља податке од родитеља и има јасну слику о могућностима ученика школе да прате онлајн наставу. За ученике који имају мању или никакву могућност школа треба да припреми посебан план рада прилагођен могућностима.
· Током прве недеље септембра, упознаје ученике са апликацијама које ће се користити.
· Упознаје (подсећа) ученике и родитеље са правилима понашања у виртуелном окружењу.
· Води рачуна и проверава да ли се планирано спроводи.
· Евидентира и извештава о доступности наставних материјала ученицима.
· Сарађује са Министарством просвете и локалном самоуправом како би помогли породицама који немају могућности за онлајн наставу.
Након мукотрпног рада, захтевати од наставника да у време годишњих одмора праве планове и припремају се за евентуални рад на даљину? То никако.
Ово је посао за надлежне, директоре школа наставнике добровољце који ће за свој рад преко лета бити додатно плаћени.
Делује изводљиво? Не знам вама, али мени да.
Изводливо, само да МОН и БРО прораде.
ОдговориИзбриши